Novi propisi o legalizaciji objekata, Zakon o ozakonjenju, stupili su na snagu i, kako najavljuju predstavnici beogradske vlasti, već ove nedelje krenuće i primena u praksi. Cilj je da se za što kraće vreme ozakoni što više bespravnih objekata, po što nižim cenama, kako bi se konačno znalo šta je čije u Srbije.
Ovim zakonskim rešenjem, koje je pružilo šansu svima, kako su rekli u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, podvlači se crta i novih šansi i rokova – neće biti. Predmet ozakonjenja su sva zdanja za koja su podneti zahtevi za legalizaciju do 1. februara 2014. godine. Ali i objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju po važećim propisima, a izgrađeni su do jula ove godine – kada je završeno satelitsko snimanje Srbije. Svima koji sada počnu da grade na divlje, kako bi iskoristili vreme do primene novog zakona, ti objekti neće biti legalizovani, a stanje će biti provereno na terenu ortofoto snimcima. Redakcija Potrošača dobila je veliki broj pitanja o legalizaciji. Na neka od njih odgovorili su nam u Ministarstvu, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Kako legalizovati stan u zgradi staroj oko 30 godina? Investitor je bila državna firma, a izvođač radova je u stečaju. Nedostaju i upotrebna i građevinska dozvola, a i investitor i izvođač tvrde da je dokumentacija nestala (izgorela u požaru). Šta je potrebno da uradim i koliko će to da me košta? Da li je potrebno da se prethodno uknjiži cela zgrada i šta ako su ostali stanari su nezainteresovani?
Ako je ranije podnet zahtev za legalizaciju i dokumentacija, po tada važećem zakonu, plaća se samo taksa, i to do 100 kvadrata – 5.000 dinara, do 200 kvadrata – 15.000, do 300 kvadrata – 20.000, a više do 300 kvadrata košta 50.000 dinara.
Ako nisu podneti zahtev za legalizaciju i dokumentacija, zgrada će biti popisana i biće doneto rešenje o rušenju, što će, u situaciji kad investitor nije poznat ili nije dostupan, dati mogućnost da se ozakoni svaki stan u zgradi.
Ako nije podnet zahtev za legalizaciju potreban je i Izveštaj o zatečenom stanju objekta, dokaz o pravu svojine i plaćena taksa u navedenim iznosima.
Ako zgrada ima građevinsku, a nema upotrebnu dozvolu da li zgrada sa pripadajućim stanovima može da se upiše u katastar prema ovom zakonu?
Ako zgrada ima izdatu građevinsku dozvolu od koje nije odstupljeno, onda se na takav objekat ne primenjuje ovaj zakon, već se upotrebna dozvola pribavlja u redovnom postupku.
Imam stan na poslednjem spratu u nadogradnji, građevinska dozvola postoji samo za nenadzidani deo zgrade, ali ne i upotrebna dozvola. Kako da ozakonim svoj stan i kako zgrada da se upiše u katastar?
Za nadzidani deo, koji predstavlja odstupanje od izdate građevinske dozvole, primenjuje se Zakon o ozakonjenju objekata. Međutim, prethodno je potrebno podneti zahtev za dobijanje upotrebne dozvole za nesporni deo zgrade.
Ako zgrada ima samo privremenu građevinsku dozvolu, koji zakon se primenjuje prilikom uknjiženja? Zakon o planiranju i izgradnji ili Zakon o ozakonjenju?
Na zgrade za koje su izdate privremene građevinske dozvole ne primenjuje se Zakon o ozakonjenju, već se upotrebna dozvola izdaje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Da li moram sam da prijavim nelegalnu kuću ili da sačekam da je popiše inspekcija. Koji su rokovi za evidentiranje i izdavanje rešenja. Šta da radim kada dobijem rešenje?
Zgradu će popisati inspekcija, a postupak ozakonjenja se sprovodi u skladu sa rokovima iz Zakona o ozakonjenju objekata. Nema potrebe da građanin sam podnosi zahtev za uknjižbu, već to radi bez ikakvih troškova nadležni organ za ozakonjenje kad rešenje o ozakonjenju postane pravosnažno. Građani će od katastra dobiti samo rešenje kojim se upisuje njihova nekretnina.
Izvor: gradjevinarstvo.rs
Dodaj komentar